Ekonomski fakultet u Subotici - Škola gori, Dekanat se češlja
Reč ekonomija, kako nas uče na prvoj godini studija, potiče od grčke reči "oikos" koja označava kuću tj. domaćinstvo i "nomos" koja znači red, pravilo, zakon. Dakle nauka o dobrom upravljanju svojim imanjem, domom ili drugim posedom. Ekonomski fakultet, na kojem su mnogi od nas iz Subotice ali i šire studirali je danas jedno problematično, zaparloženo imanje, u kojem svake godine cveta sve više korova, rovari više krtica i ne rađaju kulture kao što su znale ranijih sezona. Sve je manje i dobrih intelektualnih ratara koji bi radili ovo imanje. Prema podacima, sada već godinama u nazad, subotički deo Ekonomskog fakulteta ne upisuje dovoljno studenata ni da popuni predviđena budžetska mesta! Jedan veoma tužan podatak za ulazak u jubilarnu šezdesetu godinu postojanja ove visokoškolske ustanove.
Ne smemo biti ravnodušni prema sudbini ovog fakulteta, koji je, tokom decenija, završilo preko 20.000 studenata i koji je jedini ozbiljan (čast svim ostalim školama ali ipak) činilac koji Subotici omogućava da bude i obrazovni centar. Podatak da se u novosadsko odeljenje fakulteta upisuje skoro duplo više studenata nego u njegovom sedištu, dodatno je zabrinjavajuć. Ne bi bio prvi put da nam Novi Sad preotme visokoškolsku instituciju. Naime, u Subotici je od 1920. do 1941. godine radio Pravni fakultet, koji nije nikada obnovljen posle Drugog svetskog rata, već je u Novom Sadu otvoreni Pravni 1955. godine. Subotica je, da ipak ne bude potpuno diskriminisana, dobila Ekonomski fakultet 1960. godine. Međutim, stalan pad broja studenata preti da skrati život ove institucije, koja još nije zašla u "zlatne godine".
Postoje mnogi razlozi za ovakvo stanje. Neki su objektivni i malo šta ih može promeniti. Ono što smeta nama koji volimo svoj fakultet jeste utisak "opuštenosti" koji imamo gledajući njegovo rukovodstvo, koje retko govori u javnosti o problemu koji postaje sve očigledniji. Jer čovek iz objektivnih razloga može da dobije rak, a ako odluči (subjektivno) da ne želi da zna da je oboleo, ako ne želi (subjektivno) da menja nijednu naviku, ako (subjektivno) odbija da se leči, onda će zasigurno stradati, a bar deo odgovornosti za takav ishod biće njegov. Veoma je prijatno i udobno biti profesor univerziteta. Primanja su dobra, radni sati takođe, ima dosta slobode, dosta mudrovanja i lepih iskustava. Čini se da mnogi koji bi trebali da su jako zabrinuti zbog svega što se dešava sa fakultetom, smireno i bezbrižno odrađuju svoj radni vek, ne preterano zainteresovani što će biti po onoj staroj "posle mene potop". Vreme je da se postavi javno pitanje - Šta uprava Ekonomskog fakulteta radi povodom ovih zabrinjavajućih statistika?
Ako se nešto i čini, prilično je mlako i nevidljivo u javnosti. Mora se preći sa kozmetike na ozbiljne rezove i redefinisanje svakog aspekta funkcionisanja fakulteta, ako mislimo da on krasi naš grad i za dvadeset godina. Gde su ozbiljne analize negativnih pojava? Okrugli stolovi, stručni skupovi, akcioni planovi, novi smerovi, racionalizacije, redefinisanje planova i programa, gašenje zastarelih smerova….gde je konkretna akcija?
Moramo reći da smo očekivali mnogo više od mlađeg kadra kakav je dekan Aleksandar Grubor. Posle decenija dominacije anahronih eks-komunističkih kadrova i njihove zastarele koncepcije ekonomskih nauka, konačno je na čelo Ekonomskog fakulteta, pre koju godinu, došao "napredni" tržišno orijentisan profesor. Plodovi njegovog rada, za sada, su malo bolja retorika, kontraverze "dostojne" i njegovih prethodnika, kafe i ručkovi u dobrim restoranima i dalje lično usavršavanje i razvoj karijere.
Mi studenti i bivši studenti smatramo da je Ekonomski fakultet u Subotici vredan spasavanja, za naš grad i za buduće generacije. Želimo da verujemo da dekan misli isto. Vreme je da to pokaže i na delu. Ohrabrujemo ga da kaže istinu o stanju u svojoj kući i da krene da gasi požar, jer dobar domaćin nije onaj na čijem posedu je sve savršeno, već onaj koji i najtrošniji dom usavršava koliko može. Ni manje, ni više.
