"Na sastanku sam, kafu molim"

Puno se priča ovih dana po našem gradu o komunalnim problemima svih vrsta. Ali nije to ništa, što posvećen menadžment ne može da stavi pod kontrolu. Svašta je moguće za solidnih osam sati samopregornog rada.

Baš sam to razmišljao pre koji dan, kad sam raznosio neku robu na Prozivci, kad ono u omiljenom kuglana-kafiću, sedi deo rukovodeće ekipe iz "Tržnice" i "Čistoće". Ja sve mislim vidi ovaj dobar primer komunalne saradnje. Seli ljudi da se dogovore da kadar "Tržnice" malo pripomogne "Čistoći" da se rešimo tona smeća koje guše naš grad. Šta bi drugo bilo u radno vreme ovo druženje, nego poslovni sastanak. Imaju i oni dušu, neka sede gde im je prijatno, ne moraju u kancelariji. Prokomentarišem ja to jednom kolegi kad sam ga video, a on mi se čovek nasmeje kiselo i pošteno me posrami kako sam naivan. "Pa oni su ti bre tu redovni gosti, kriza, ne kriza, kafa se pije, ćaska se, uživa. Baš ti oni razmišljaju tada o đubretu i tezgama."

Onda ih vidiš na TV kako nam objašnjavaju kako se rasturaju od rada da nam komunalni sistem bude bolji. Kažu mi drugari da viđaju i menadžment ozloglašenog "Su transa" kako "sastanči" po lokalnim kafićima. Valjda je u krugu preduzeća prevruće ovih dana, pa se mora osvežiti malo dalje od frke.

Naš menadžment izgleda, više je opterećen od nas radnih ljudi. Što si viši na lestvici, od tebe se više traži, rekli bi. Šta ćemo ljudi, tako je uvek bilo... Ja predlažem, kad vidimo kadar, lokalni naš samopregorni, po kafani u radno vreme, da priđemo, kulturno, građanski, i pitamo ih nešto iz delokruga, malo da se požalimo kako je smeća sve više u našoj ulici, kako nam nije stigao autobus, kako je gužva na "Buvljaku"... Da vidiš kako će da se smore i vrate u preduzeće gde imaju portira. Pa onda još kad se, daj bože, koncentrišu na posao, možda i platu zarade.